Bila je zima kada smo se iskrcali na obale crnih gora, iscrpljeni od vremena provedenog na moru, morali smo naci skloniste od kiselih kisa i hladnoce koje nam lezi u kostima poslednjih pet godina od kako smo izazvali katastrofu. Evakuacija je kratko trajala, rekli su samo da se moramo smesta ukrcati na brodove... svestenici poslednje tri generacije su upozoravali na dolazecu kataklizmu, kao da nam nije bilo izbora, menjali smo funkcionisanje citavih civilizacija, iznova i iznova izranjali su problemi koji su nas dublje uvlacili u osvetu prirode, nije nam bilo izlaza. Ispred hrama bilo je tri broda, svaki je nosio dve hiljade dusa humanoida, zivotinja, biljaka, mikroorganizama... na brod su povedene samo zivotinje koje ce pomoci da se ponovo izgradi ekosistem neophodan za opstanak vrste.
bilo je dovoljno vremene da se sprovede celokupna evakuacija citavih civilizacija. neki su se vratili na maticnu planetu, dok je bilo vremena za biranje zadataka koji nam predstoje. kako je vreme curilo nije bilo mesta zeljama, bilo je bitno iseliti citavu civilizaciju i spasiti najbitnije. predskazali su tri perioda koji ce odredit moj poziv... poslednji jos traje , koliko i moj zadatak.
prvi period: zadatak
rodio sam se dosta kasnije nego planeta koja ce odrediti dalji razvoj mog bitisanja. mnogo nas je takvih, sam momenat rodjenja odredjuje nam delatnost, razvijanje i mesto u drustvu koje se razvija na vise planeta i dimenzija koje kontrolise visoko prosvetljeno svestenstvo. drustvo je zasnovano na prostim zakonima, iz jednostavnog razloga sto mnostvo prostih zakona cini jednu slozenu celinu koja se zove_________. osnovni zakon sastoji se u tome da cuvamo zivot koji nam je kreator predao, postujemo zadatak koji nam je posvecen, cuvanje zivota zasnovano u cinu bitisanja, odrzavanja cistoce same duse, stalno ucenje, postovanje starijih dusa. cuvanjem zivota obezbedjeno je izvrsenje zadatka, posvecenost samom zadatku obezbedjuje i ocuvanje zivota.u nasem drustvu ne postoji skretanje sa Puta na koji smo izvedeni, postoje samo nivoi koje smo dostigli. niko od nas ne trazi da dovedemo svoje bitisanje do savrsenog nivoa, na nama je samo da nivo koji smo dostigli drzimo cvrstim i celovitim, kako bi nasi potomci nastavili napredovanje tamo gde smo mi prestali. ni jedan zadatak nije na ledjima jedne generacije, ni jedan zadatak nije na jednoj jedinci, ali je sve na tome sta cemo preneti potomcima. kao sto rekoh sve je zasnovano na principu da mnostvo prostih stvari cini jednu slozenu celinu. ceo plan poveren je visokom svestenstvu koje koordinira celinama.
kao sto rekoh rodjen sam kada i planeta koja ce odrediti moj poziv. dve divne osobe koje su mi podarile telo za stanovanje moje duse, ili kako bi ovde rekli otac i majka, imali su zadatak da koordiniraju jednom bazom podataka ili bibliotekom. majka je nosila ime Mi"laja, a otac Lekay. moje ime je Mi"kayislim. imena u nasoj prostoj celini nemaju bitnu ulogu, pozivaju se iz baze podataka jedino kada je potrebno odrediti zadatak, izvrsiti uvid u delovanje zakona jedne celine, ili popis. sva bica su na istom nivou pa se i potreba za imenima moze izostaviti. imena nam cesto budu slozenice od imena oca i majke, i dela koji svestenici dodele kako bi mogli lakse da imaju uvid u delovanje.
biblioteka
baza podataka ili biblioteka u kojoj su delovali Mi"laja i Lekay je sistem zasnovan na znanju celokupne celine. znanje obuhvata svako pojedinacno i grupno iskustvo, sve nivoe i moci, svaki podatak o dodeljenim zadacima od trenutka nastajanja jedne celine. celokupno znanje u glomaznom i sirovom obliku svodi se na najjednostavnije podatke i prost oblik tako da se cela baza sastoji od prostih reci koje se sire u seme po obrascima koje um najlakse prihvata. upravo to je bio zadatak osoba koje su mi podarile telo. na njima je bilo da iz grupne svesti svih bica nase celine obradjuju svest i beleze znanje vezano za delovanje na ne malom podrucju koje obuhvata nekoliko planeta. cela baza bila je dostupna svakom bicu bilo koje celine i cinila je prosirenje uma. takav primenjeni sistem baze podataka obezbedio je da napredovanjem jedne jedinke napreduje citav sistem slozenih celina, a slucajno nazadovanje spreceno od strane mnogih. gresaka nije bilo, problemi su resavani pre nego sto nastanu, svestenstvo je predano odradjivalo svoj zadatak i poverenu im duznost. harmonuju koju smo postigli sirili smo na druge planete, prosvetljivali druge civilizacije, stvarali ih tamo gde ih nema. sistem prostih celina funkcionisao je savrseno.
kao jako mlad cesto sam odlazio u biblioteku, delom zato sto je to bio sastavni deo ucenja i prosirivanja svesti, delom zato sto su me privlacili podaci sa drugih planeta, civilizacija, vizija, uvida u druge dimenzije. sve je to bilo novo za moj mladi um koji je tek trebalo da upija, um koji nije bio pripremljen za ono sto ga ceka.
biblioteka je bila projekat Islim svestenstva, mnogo generacija je proteklo u proucavanju funkcije i delovanje uma, najoptimalnije rezultate su obradili i dobili smo sistem koji funkcionise bez greske od kako je stupio na snagu. svestenstvo Islim puno je starije od samog sistema, i najstarije duse ih se secaju, niko nezna tacno koliko su dugo u nasoj dimenziji. znamo samo da su zasluzni za celokupno uredjenje naseg drustva.
svestenstvo Islim
dosli su iz druge dimenzije kao bica poslednjeg stepena prosvetljenja. bica kroz koje je tekao kosmos, direktna veza sa centrom univerzuma cinila ih je sposobnima da stvaraju nove svetove, da donose zivot tamo gde ga nema, a da stvoreni zivot vode putem prosvetljenja radi postizanja harmonije u celom univerzumu obuhvativsi sve dimenzije. poseduju sposobnost putovanja bez kretanja, sposobnost da budu u vise dimenzija u isto vreme. dosli su radi uspostavljanja harmonije i u nasem sazvezdju, kao sto ce mene zadatak odvesti da pripremim bica za konacno prosvetljenje kada za to dodje vreme. nismo nista saznali o njihovoj civilizaciji, toga nije bilo u bazi podataka. nije bilo podataka ni kako su nastali, razvijali se, rasli i padali, znamo samo da je moralo mnogo vremena da protekne kroz njihove duse da bi bili ovencani sposobnostima kojima ih je kreator nagradio. za konacan stepen prosvetljenja um mora biti preciscen do iskonskih dubina, kreator mora biti siguran da bice koje ce nagraditi nece biti sposobno da posrne i bude sklono unistenju sebe i drugih svetova. kroz nagradjeno bice tece kreator, oni su njegova produzena ruka, delovanje bozanske sile kroz bica koja hodaju medju dimenzijama. moc putovanja kroz dimenzije bez kretanja nije vrsta putovanja, telo nigde ne odlazi, ostaje u mestu, dok pozvano mesto u drugoj dimenziji ili vise mesta iz vise dimenzija dolazi i obuhvata telo koje na kraju bira u kojoj ce ostati. ta sposobnost primenjena je na nase brodove, mi je nismo imali, nasa tela su bila suvise krhka i nepreciscena... jos je bilo rano za nas.
prvi susret sa Islimom
odmah po rodjenju predat sam svestenicima, moj um je imao svrhu da upije novo znanje prosledjeno od svestenika u cilju poboljsanja sazrevanja kolektine svesti. iz svake generacije uzimana je jedna jedinka koja je primala celokupno znanje prethodne generacije, njihovo napredovanje, iskustva. na nivou grupne svesti napredovanjem jedne jedinke napreduju i sve ostale, i tako svaka generacija. jednom recju savrsen sistem iskoriscenja pojedinacnog i grupnog uma do visokih limita. nakon tri godine, telo i um su mi bili potpuno pripremljeni za informacije koje cu primiti u vidu energije od strane Islima. najveci deo podataka ostaje pohranjen u duboko u umu i ima ulogu jedino u grupnoj svesti moje generacije. od svih podataka koje izabrani primi svestan je jedino bitnih evolutivnih, i opste funkcionalnih osnova vezanih za sam cin bitisanja, ucenja i sazrevanja na astralnoj i energetskoj ravni. kako bi vremenom napredovao duhovno i fizicki, pojedine informacije i sposobnosti bi isplivavale na povrsinu, ali ne pre nego sto um i telo ne budu spremni. svaka sposobnosti koju svestenici poseduju duboko je spavala u dusama svakog od nas, skrivena i na sigurnom. nakon svih inicijacija, obreda i priprema koje ce obezbediti da napredovanjem moje svesti napreduju i sve ostale, navrsilo se 17 godina. bio sam mlad i zeljan da prozivim sve sto i moja generacije. vecina je vec bila pripremljena za zadatak za koji ja nisam ni znao. jos medju svestenicima, cesto sam pitao, a retko dobijao odgovore koji bi zadovoljilji moju znatizelju. jednom prilikom, dok sam sedeo sa jednim od ucitelja u vrtovima Islima, pitao sam:
-ucitelju, hoce li ovo za sta me pripremate biti moj jedini zadatak? hocu li moci da sluzim svojoj svrsi na drugim planetama, upoznam druge civilizacije, pruzim pomoc na Putu tamo gde je potrebna.... zelim da obidjem sve prilike i prizore sa kojima sam se susretao u biblioteci, zelim da primenim iskustvo....
-polako, mladi Mi'kay, ceka te mnogo vise nego sto si video u bibioteci kod Mi'laye i Lekaya, tvoj zadatak pocinje tek kada se izvrse duznosti svih ostalih, a Put tvoje duse se zavrsava sa tvojim zadatkom. kada sve ostalo zakaze ti pocinjes, veliki je zadatak na tebi,veliko iskusenje ceka nas sve. mozda sve ovo sto vidis jednom nestane, na tebi je da opstanes i stvoris ponovo. na svom zadatku hodaces sam, bice ti teze nego ostalima... veliko znanje bice pohranjeno u tvom umu, iskoristices ga kada dodje vreme.... moramo se vratiti sada Mi'kay, zvono nas vec poziva.
to je bilo sve sto sam mogao da saznam o svom zadatku,svestenici se nisu ponavljalji u objasnjenjima, nije bilo svrhe da ponovo pitam... zvono za vecernji obred je pozivalo da se vratimo u hram. usli smo u hram tiho, tisina koja se mogla opipati retko je bila narusavana, jedino je zvono rasterivalo naslage tisine koja se vekovima talozi u hramu. razni mirisi biljaka lebdeli su vazduhom i cinili hram idealnim za boravak i uspostavljanje ravnoteze izmedju tela i uma. svake veceri tokom rituala zauzimali bi svako svoje mesto i cinili da um postane sto mirniji, kako bi se i telesni procesi umirili i pripremili za nocni odmor. u stanju takvog mira, razmisljali bi o dnevnim desavanjima, ostavljali bi vremena da se zavrse sve zapocete misli tokom dana... nemir, nedoumice, predrasude bi pustili da odplove istim putem kojim su i dosle do nase svesti. ucili su nas da ne potiskujemo osecanja, znanja, ili bilo kakvu disharmoniju koju bi osetili, kako se u dubinama duse ne bi doslo do sukoba izmedju negativnih spoznaja sa ispravno pohranjenim podacima. dubinu duse samo su svestenici poznavali. bio sam vec jako star kada sam spoznao tek vrstu takve vrednosti, ali ne i samu vrednost. koliko li su svestenici razvili svoju spoznaju kada su poznavali sustinu duse, kao sto rekoh niko se vise ne seca kada su dosli...
otvorio sam oci, zora se tek izdizala, nakon sinocnjeg obreda svoj mir sam preselio u odaju koju su mi dodelili. bila je to skromna odaja, moj drugi dom, otvor na zidu svakog jutra postajao je prozor koji gleda na radjanje svetlosti. prvih dvanaest godina bilo je obavezno da jedan ucitelj bdi nad mojim snom, brine o sigurnosti moje duse koja bi usled snage znanja koje sam primao mogla da pocne da varira, pocne da se mnozi na vise delova, sto moje telo ne bi podnelo. poslednjih pet godina odmarao sam sam, dusa je primila oblik i dobila gustinu hiljadu senki jutarnjeg sunca, bio sam spreman za istupanje iz Islima. zamisljao sam susret sa Mi'layom i Lekayem, vec sam spremio odgovore na pitanje koje bi mogli da mi postave. tokom sedamnaest godina, mnogo je grupnih iskustava sakupila biblioteka, a moja zelja za istrazivanjem bila je jaka.
priprema
konacno je doslo vreme za ostvarenje tako dugo iscekivanog putovanja na planetu koja ce odrediti dalji tok mog napredovanja. vreme je brzo teklo, a konacan trenutak se vec znao, sve je pripremljeno za putovanje. daleko ispred nas bili su graditelji, populacija ljudi zvezde Maje, ljudi koji su duboko vezani i predani prirodi. njihova sposobnost vezana je za frekvenciju kojom zrace odredjeni predmeti poput kamena, zemlje, vode....zajedno su mogli stelovati citavu planetu, raspored kontinenata, ostrva, planina, zastitnog omotaca koji stiti planetu od sirovog zracenje iz kosmosa. oni su vec uveliko pripremali planetu za nas dolazak, zadatak im nije bio tezak s obzirom da je planeta jako mlada i nije bilo potrebe za vecih i dugorocnijim pomeranjima. sasvim mala doterivanja stvorila su harmoniju prirode na ovoj planeti. zivot je vec cvetao, oblik humanoidnih formi je vec bio prisutan, zbog cega sam zakljucio da je zivot vec donet na ovu planetu, neko je obavio svoj zadatak jos pre graditelja ali se o tome malo znalo, i nije se pitalo. znalo se da Islimi deluju na bezgranicnoj teritoriji i nije bilo potrebe za razmisljanje o necemu sto nije u dometu nase svesti, jednostavno, to nije bio nas zadatak.
cesto sam razmisljao o razgovoru sa uciteljem koji smo vodili u vrtovim Islima, znao sam da sto je blizi dan putovanja, blizi je i dan pocetka mog zadatka koji bi predstavljo pocetak neceg novog ili u isto vreme i kraj neceg starom sto me nije radovalo, jedino sto je smirivalo moj um bila je misao da svestenici nece pogresiti i nista ne rade slucajno, znao sam da su pripreme koje su sproveli bile temeljne i sveobuhvatne za svaku mogucu nepredvidjenu okolnost. iz dubokog razmisljanja trglo je me dozivanje Lekaya:
-Mikay, mladi decace hoces li cuti moje dozivanje? proderao se Lekay uz glasni smeh.
-Jos nas nisi napustio a vec lutas po drugim planetama, znas... cesto si to radio u biblioteci kao dete od tri godine, nesvakidasnji deran si bio, mozda ces nekome nedostajati! nastavio je da se smeje
-Oce, gde god da odem deo mene bice sa vama, kao sto ce deo vas biti sa mnom, uvek ce biti tako... glasnim smehom me je prekinuo
-Molim te Mikay, gledaj da mi vratis moj deo, pre nego upadnes u nevolju... hajde Mikay, idemo, vodim te u obilazak svega onog sto ces ostaviti za sobom....
Monagarthan
Monagarthan, nastao medju prvim, iz vremena pragraditelja, nije bilo poredjenja u nasoj civilizaciji ali smatralo se da u njemu zivi nesto preko 100.000 dusa. sistem izgradnje zasnovan je na starom, neprevazidjenom planu po kome su prvo formirani hramovi, a onda bi se naselja grupisala tako da budu jednako rasporedjena u blizini vrtova nadomak svetilista. fir-bolgi bi dosli prvi, po planovima svestenika poceli bi uskladjivanje sa frekvencijom planete, odkrili bi mesta najpogodnija za gradjenje hramova, a u njihovoj okolini nicala su i naselja. velike kolicine zemlje i kamenja pomerale bi se po volji fir-bolgija i formirali bi uzvisenje za hramove, bedeme, doline za vrtove, izdizali bi se planinski vrhovi, skretale reke, povlacili moreuzi, nastajala ostrva karakteristicnih oblika u zavisnosti od zracenja planete. Monagarthan je imao izlaz na dva mora, dva moreuza cepali su kopno razilazeci se u povrsini dovoljnoj da se formira citava struktura jedne civilizacije, formirajuci pocetak spirale pri kraju cineci Monagarthan gradom na dva moreuza. u samom centru kopna izdizali su se hramovi Islima, na vrhovima koji bi skoro dostizali oblake sijale su se zidine sacinjene od plemenitih stena koje je priroda iznudila iz svoje utrobe, svaki blok postavljen na svoje mesto savrseno se uklapajuci cineci zidine ravne poput povrsine mirnog jezera... u podnozju hramova prostirali su se vrtovi stapajuci se sa planinom u centru sireci svoje grane i puzavice tezeci da dosegnu zidine Islima. najcesci stanovnici vrtova su ptice iz mnogih vrsta, mir i tisinu remetila je njihova pesma, zabranjeno je cak i glasno razgovarati dok se ne prodju vrtovi, tako da vekovima vlada mir koji su odrzavale zivotinje odabrane iz svakog dela planete. pored samih ivica vrtova nicala su naselja, poredjana jedna do drugog tako da sva budu podjednako udaljena od vrtova kako bi svi jednako uzivali u svezini koja je dopirala sa planine oplemenjena mirisom biljaka, i tek procvetalog voca u vrtovima. velika blizina mora uvucenog u kopno obezbedjivalo je sklad morske tople i klime koja vlada na sirokim kontinentima tako da je voce cvetalo dva puta godisnje, obilujuci plodovima tokom cele godine. snegovi su vejali jedino na visokim liticama oko hramova donoseci blagodeti blage zimske klime. dva puta godisnje u vreme cvetanja voca, kada su se vrhovi zidina Islima ravnali sa zvezdom izranjalo je i drugo sunce, Ucitelji su otvarali vrata druge dimenzije... frekvencije maticne i nase planete sudarale su se i vrsile uskladjivanje, znanje je teklo u oba smera, takav pristup obezbedio je razmenu iskustava i pomoc pri napredovanju na Putu vise civilizacija koje su fizicki razdvojene ali dva puta godisnje dele istu kolektivnu svest. sposobnost takvih izleta stekli smo sa dolaskom prosvetljenog svestenstvo, isto znanje koje je na nama da prenosimo i sirimo na civilizacije na nizem stupnju razvoja. koliko je samo nestrpljenje sa kojim iscekujem odlazak na svoj zadatak...
prateci oca, nadomak naseg naselje nailazimo na polje, veci deo moje generacije okupio se sa svojim najblizima, dele poslednje trenutke koje ce provesti u Monagartanu pre nego krenu svojim zadatkom. pozdravljaju me sa postovanjem, svesni moje duznosti i znanja koje nosim mladi ljudi mojih godina prate me osmehom blago se naklanjajuci, dok stariji ostaju ozbiljnog zahvalnog stava poznajuci vrednost koju nosi karika koja povezuje oceve i sinove, u ovom slucaju ja sam ta karika.
Karika koja bi morala da ostane nepromenjena cak i po cenu da ostane jedina na planeti, takva karika bi i tada bila karika, takva veza bila bi veza i kada su narastaji udaljeni toliko da se ni zvezde ne vide, i tada ta karika ostaje karika, sve dok svemir postoji, sve dok su narastaji svesni nje znanje ce teci u oba pravca…. A ako karika nestane, ako se zaboravi, tada se zavrsavaju periodi civilizacije, nakon toga se radjaju nove sa novom istorijom, novom kulturom, staro znanje bude odbaceno, nova slika drustva stupa na snagu, nove sile pletu zivote.
Nekoliko puta je nasa civilizacija bila svedok nestajanja karika koje povezuju narastaje drustava koja su razvojno bila na nizem nivou, ostavljana su takva da bi mogli sami da se razvijaju bez uplitanja naseg svestenstva. Jedino u kriticnim i presudnim trenucima takvog drustva bilo je prilika da je svestenstvo pruzalo kariku koja nedostaje, bio je to jedini nacin da se razvoj nekog drustva nastavi i spreci nadolazeca propast.
bilo je i slucajeva da su civilizacije morale biti unistene kako bi se sacuvao njihov razvoj. U takvim slucajevima presudna karika bila bi sacuvana, jedna jedinka ili citava porodica u slucaju da je celo drustvo upalo u jaz iz kog nema izlaza. U zavisnosti od stepena razvoja drustva karika bi bila svesna svog zadatka u slucaju da je drustvo na visem nivou, ili nesvesna u slucaju da je drustvo na nizem nivou. neka drustva su dozvolila da se urusi celi sistem zbog licnih zadovoljstava, prohteva, materijalnog bogatstva... takva drustva bila bi trenutno unistena, a karike bi nastavljale sa osnivanjem i stvaranjem novog zivota.
